Berlinski zid su srušili sovjeti u nameri da reorganizuju SSSR odnosno Rusiju. Kada pogledamo šta se desilo posle Berlinskog zida jasno je da je njegov pad za posledicu imao ogromnu preraspodelu bogatstava u Nemačkoj i Evropskoj zajednici ali i globalno. Upumpane su silne milijarde u Istočnu nemačku i bivše zemlje Varšavskog pakta.
Da li je taj novac postojao? Nije već je on nemilice štampan. Da bi se prikrila razmera štampanja novca smišljen je EUR-o kojim je maskirana ogromna količina naštampanih maraka i drugih valuta. Nije slučajno zvanični kurs bio 2 DM za 1 EUR a u prodavnicama ono što je koštalo 1 DM posle zamene je koštalo 1 EUR. Cena rušenja Berlinskog zida je verovatno barem bruto društveni proizvod 15 zemalja EU pre 2004. (kroz pomoć zemljama bivšeg Varšavskog pakta). To je raspodeljeno u periodu od 15 godina pa je na godišnjem nivou oko 6-7 % ali ukupno uzev to je mnogo.
Sa ovom praksom se nastavilo i posle 2004.g. ali sada su posledice mnogo vidljivije jer su svi bilansi prenapregnuti i manevarskog prostora ima veoma malo. To je pravi razlog za nepostojanje entuzijazma za dalje širenje.
Prošle godine nije pukao samo Volstrit već je pukla finansijska konstrukcija EU. Od silnog štampanja para mnogima se zavrtelo u glavi.
Prave posledice ćemo tek videti. Inflatorni balon je u finansijskom sistemu EU povelik ali se sada sa njim žonglira. Nažalost nije moguće beskonačno žongliranje i biće belaja kada on ispliva i počne da melje evropske vrednosti. A već ih udarnički periferno melje spremajući se za glavni udar.
EU ima šanse ako (verovatnije kada) svi računi za naplatu stignu (a nemilosrdno stižu o čemu govori i žurba i odlučnost u implementaciji Lisabonskog ugovora kao instrumenta saniranja krize na prostoru EU). Da li možemo očekivati bezbolno prevazilaženje problema. Imajući u vidu veličinu problema i da je reč o strukturalnim problemima na Evropskom kontinentu razrešenje će biti bolno. Videsmo 2 puta u prošlom veku kako se problemi rešavaju u Evropi.
Preporuke:
0
0
2
utorak, 10 novembar 2009 18:00
Nisam mislio na Berlin
Svet puno govori o rusenju Berlinskog zida, a sve manje, a ponekad nikako o tome koji je razlog, zasto je podignut.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 11 novembar 2009 00:05
Pera Detlić
Zašto je dignut Berlinski zid? A zašto su dignuti kasnije balkanski zidovi? Pa gospodo, zidovi postoje da bi ih neko zidao. Slobodno zidao.
.jpg)
Da li je taj novac postojao? Nije već je on nemilice štampan. Da bi se prikrila razmera štampanja novca smišljen je EUR-o kojim je maskirana ogromna količina naštampanih maraka i drugih valuta. Nije slučajno zvanični kurs bio 2 DM za 1 EUR a u prodavnicama ono što je koštalo 1 DM posle zamene je koštalo 1 EUR. Cena rušenja Berlinskog zida je verovatno barem bruto društveni proizvod 15 zemalja EU pre 2004. (kroz pomoć zemljama bivšeg Varšavskog pakta). To je raspodeljeno u periodu od 15 godina pa je na godišnjem nivou oko 6-7 % ali ukupno uzev to je mnogo.
Sa ovom praksom se nastavilo i posle 2004.g. ali sada su posledice mnogo vidljivije jer su svi bilansi prenapregnuti i manevarskog prostora ima veoma malo. To je pravi razlog za nepostojanje entuzijazma za dalje širenje.
Prošle godine nije pukao samo Volstrit već je pukla finansijska konstrukcija EU. Od silnog štampanja para mnogima se zavrtelo u glavi.
Prave posledice ćemo tek videti. Inflatorni balon je u finansijskom sistemu EU povelik ali se sada sa njim žonglira. Nažalost nije moguće beskonačno žongliranje i biće belaja kada on ispliva i počne da melje evropske vrednosti. A već ih udarnički periferno melje spremajući se za glavni udar.
EU ima šanse ako (verovatnije kada) svi računi za naplatu stignu (a nemilosrdno stižu o čemu govori i žurba i odlučnost u implementaciji Lisabonskog ugovora kao instrumenta saniranja krize na prostoru EU). Da li možemo očekivati bezbolno prevazilaženje problema. Imajući u vidu veličinu problema i da je reč o strukturalnim problemima na Evropskom kontinentu razrešenje će biti bolno. Videsmo 2 puta u prošlom veku kako se problemi rešavaju u Evropi.